Izložba fotografija

U okviru programskih aktivnosti Kluba „Korak” u oktobru 2010. godine započeta je akcija „Gledaj kako rastem”, povodom Svetskog dana kičmenog stuba. Održana je serija predavanja na temu „Deformiteti kičmenog stuba školske dece i omladine”. Predavanja  po subotičkim školama, namenjena roditeljima i prosvetnim radnicima, održao je autor programa Ljubomi Stankić.

Nastavak akcije, sa istim nazivom,  upriličen je povodom dvanaestogodišnjice postojanja i  rada Kluba „Korak” jedinstvenom izložbom fotografija deformiteta kičmenog stuba, grudnog koša i nogu.

U prisustvu brojnih prijatelja Kluba, program otvararanja izložbe najavili su, premijernim izvođenjem himne Kluba „Korak”, najmlađi polaznici Kluba. Domaćin večeri gospodin Mile Tasić u uvodnoj reči  upoznao je prisutne sa aktivnostima Kluba i dosadašnjim rezultatima, a zatim su članice Kluba  Nela Skenderović i Antonija Piuković svojim sjajnim muzičkim umećem oduševile goste izložbe.

Po rečima autora  Ljubomira Stankića, cilj izložbe jeste da se skrene pažnja javnosti i svih institucija koje se bave vaspitanjem  i zdravljem dece na moguće probleme telesnog odrastanja. Osnovni zadatak izložbe je da, snagom realne fotografije, ukaže i pokaže posmatraču na postojanje telesnih deformiteta, kako bi se isti na vreme mogli prepoznati. Na ovaj način se želi uputiti javni poziv svim obrazovnim i medicinskim institucijama, ali pre svega odgovornim pojedincima, da se na postojeće probleme odrastanja mora reagovati odmah, da je prevencija jedini način da se spreči nastajanje ozbiljnih problema.

Izložba prati razvoj deteta i telesnih deformiteta, ali prati i rezultate korektivnog rada u Klubu. Za vreme izložbe, planirano je i predavanje za posetioce izložbe. Izložba će biti otvorena sedam dana u Subotici, a zatim, zahvaljujući prof.dr Lepeš Josipu, profesoru Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku, izložba će biti  otvorena u Kanjiži.

Promocija knjige “Gledaj kako rastem”

Knjiga Gledaj kako rastem, autora Ljubomira Stankića nastala je kao rezultat desetogodišnjeg iskustva u radu koji se od 1999. sprovodi u Klubu korektivne gimnastike „Korak„. Klub „Korak“ je nastao iz potrebe da se subotičkoj deci i omladini ponudi program prvenstveno prevencije, a potom i korekcije deformiteta kičmenog stuba, grudnog koša i donjih ekstremiteta. Danas, posle 10 godina rada i postojanja može se pohvaliti sa preko 600 polaznika, preko 1700 merenja statusa kičmenog stuba, oko 1500  individualnih programa vežbi koje su i zaštićene u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu, kao i naziv i logo Kluba, preko 50 000 nacrtanih vežbi, uspešnošću od 100% u pogledu korektivnog rada. Klub „Korak“ ima i školu za roditelje, trenere, akreditovan program stručnog usavršavanja, kampove korektivne gimnastike, domaćeg i međunarodnog karaktera….

 

 

„Gledaj kako rastem“ sa svojih 955 fotografija u boji, na 194 strane pruža jasnu informaciju roditeljima, pedagozima, nastavnicima fizičkog vaspitanja, lekarima i onima koji se bave decom da na vreme prepoznaju deformitet kod svog, ili deteta sa kojim rade u trenažnom, ili vaspitnom procesu, da na vreme reaguju i spreče da se deformitet pretvori u bol. Knjiga ima za cilj da upozori, razjasni i pomogne  svima koji su vezani za decu, i emotivno i profesionalno, da generacije mladih ljudi odrastaju u zdravu i pravu generaciju koja ce biti stub oslonca svim izazovima.

Promocija koju je autor upriličio u petak, 13.11. t.g. bila je prilika da sa prijateljima, dragim ljudima, poslovnim saradnicima i timom stručnjaka kojima je okružen u svakodnevnom radu, podeli radost stvaranja i obznani sve rezultate do kojih je došao.

Može se reći da je Trofejna sala Sportskog saveza zaista bila mala za sve zainteresovane koji su došli iz Subotice, Novog Sada, Kikinde, čak iz okolnih zemalja u regionu, da prisustvuju ovom sportsko-zdravstveno-književnom stvaralaštvu.

Mile Tasić je bio voditelj i domaćin programa, a, osim autora, o knjizi su govorili i doc. dr Branka Protić-Gava, profesor sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja iz Novog Sada, Jasmina Knežević, psiholog iz Subotice, dr Josip Lepeš, profesor sa Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku iz Subotice.

Uz čestitke autoru na knjizi i nadu da će se ona naći u rukama mnogih onih koji brinu o zdravlju dece, domaćin programa  se zahvalio mnogobrojnim gostima i pozvao ih na koktel.

Obeležavanje Dana kičmenog stuba

Povodom obeležavanja Dana kičmenog stuba, 16. oktobra, koji se u svetu održava od 2006. godine, Klub korektivne gimnastike „Korak” otpočeo je akciju pod naslovom „Gledaj kako rastem”.

Cilj akcije jeste prevencija deformiteta kičmenog stuba, grudnog koša i nogu i podsticanje šire akcije u otklanjanju dela uzroka koji utiču na pojavu telesnih deformiteta kod dece.

Zadatak akcije jeste da se što veći broj ljudi , pre svega roditelja, a zatim i svih drugih koji se bave decom u fazi rasta i razvoja, osposobi da prepozna određena odstupanja od pravilnog telesnog razvoja deteta.

Serijom predavanja, koja se održavaju po subotičkim školama i predškolskim ustanovama, upoznaćemo slušaoce o osnovama anatomije  i deformitetima kičmenog stuba, grudnog koša i nogu.

Predavači, koji će dati svoj doprinos u programu „Gledaj kako rastem”  su:

• Knežević Jasmina, psiholog
• prof. dr Lepeš Josip, docent na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici
• Ljubomir Stankić, specijalista korektivne gimnastike, autor programa „Korak”

Ljubomir Stankić na konferenciji za štampu

Klub “Korak”

Klub korektivne gimnastike „Korak”  izrastao je iz Specijalističke sekcije za korektivnu gimnastiku koja je započela sa radom 19.3.1999. baveći se rešavanjem problema mladih Subotičana koji su vezani za deformitete kičmenog stuba i donjih ekstremiteta.

Klub „Korak”, svoj rad temelji na prevenciji i korekciji deformiteta, edukaciji najmlađih članova naše zajednice, njihovih roditelja i pedagoga koji su u svakodnevnom kontaktu sa ovom populacijom. Dva puta godišnje se organizuju kampovi korektivne gimnastike koji su po svojoj organizaciji, zaista, jedinstveni na području cele naše zemlje. Stručni tim ovog Kluba čine pedagozi fizičkog vaspitanja, fizioterapeuti, ortopedi i sportski lekari.

Program „Koraka” pruža jedinstven, individulni pristup radu, lični karton i individualni program vežbi reagistrovani su u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu.

Klub „Korak” na najadekvatniji način brine o aktuelnim i budućim  sportistima saveznog i evropskog ranga, jer je poznato da rano usmeravanje u sport sa sobom nosi i rizik nepravilnog formiranja posture.

Za deset godina postojanja, Klub je imao preko 600 polaznika sa najrazličitijim problemima kičmenog stuba i donjih ekstremiteta koji su upornim radom polaznika i dobrim individualnim programom vežbi korigovani.

Deformiteti

Ritam  življenja, brzina kojom dete postaje školarac, vreme puzanja, trčanja, igrarija prolazi tako brzo da često ne ispratimo sam tok i faze rasta deteta. Kada konstatujemo da je naše dete izraslo iz lanjske garderobe i uočimo nepravilno držanje tela, „grbu”  na leđima, povijena ramena, ravna stopala … ponekada bude kasno da se koriguje određeno odstupanje od pravilnog rasta i razvoja, a ponekad ima trajne posledice na zdravlje deteta.

O nastanku deformiteta

Uzroci koji dovode do pojave lošeg držanja tela mogu biti:

• unutrašni (endogeni)
• spoljašnji (egzogeni)

U prvu grupu uzročnika, na koju  se ne može uticati, ubrajamo različite poremećaje sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem, mišićna oboljenja, razna psihička stanja i dr.

Na spoljašnje uzročnike se može uticati i tu se ubrajaju razni neodgovarajući faktori; loši radni uslovi, fizička neaktivnost, profesionalne deformacije i dr.

Prema vrsti uzročnika, deformacije kičmenog stuba delimo na:

• urođene (kongenitalne)
• stečene (akvirirane) deformacije.

S obzirom na prirodu urođenih deformacija i nemogućnost preventivnog delovanja, razmotrićemo probleme vezane za stečene deformacije.

Uzročnici stečenih deformacija mogu biti:

• rahitis sa svim svojim posledicama,

O posledicama loših navika moralo bi se  svakodnevno razgovarati sa roditeljima i sa decom, u okviru „Škole za roditelje” ili na časovima odeljenjskog starešine i na časovima fizičkog vaspitanja.

Učenike treba upoznati sa posledicama loših navika, a saradnju roditelja, pedagoga i zdravstvenih radnika  podići na viši nivo, tim pre što samo pravovremeno uočavanje problema i uključivanje u program korektivnog rada omogućava zdrav i plodonosan život. Svako neprihvatanje uočenog problema u procesu rasta i odlaganje početka korektivnog rada, samo otežava kasnije rad i umanjuje moguće dobre rezultate.

• prelomi kostiju,
• razna hronična oboljenja,
• loše navike.

Dugotrajno ležanje, slaba ili nikakva fizička aktivnost, hipokinezija, za posledicu imaju loš mišićni tonus, slabu pokretljivost zglobova i elastičnost   ligamenata. Deca mlađa od sedam godina se premalo kreću, a do 15. godine  su već stvorene sedelačke navike. Čest uzročnik raznih deformacija, a na koji možemo uticati, su loše navike.

U svojoj osnovi, loše navike rezultiraju lošim držanjem tela: narušenom statikom, asimetričnim držanjem, nepravilnim hodom kao i ukupno lošom motorikom i koordinacijom tela. Loše navike se primećuju svakodnevno u školi, kući, na ulici i poslu. Nepravilno sedenje, stajanje, nošenje tereta-školske torbe, hodanje, ležanje, neprilagođena obuća i kosa preko očiju samo su neke  sitnice koje odlučuju o (ne) pravilnom držanju tela.

O posledicama loših navika moralo bi se  svakodnevno razgovarati sa roditeljima i sa decom, u okviru „Škole za roditelje” ili na časovima odeljenjskog starešine i na časovima fizičkog vaspitanja.

Učenike treba upoznati sa posledicama loših navika, a saradnju roditelja, pedagoga i zdravstvenih radnika  podići na viši nivo, tim pre što samo pravovremeno uočavanje problema i uključivanje u program korektivnog rada omogućava zdrav i plodonosan život. Svako neprihvatanje uočenog problema u procesu rasta i odlaganje početka korektivnog rada, samo otežava kasnije rad i umanjuje moguće dobre rezultate.

U desetogodišnjoj praksi Kluba najzastupljeniji deformiteti su:

1. Deformiteti kičmenog stuba:

• lordoza,
• skolioza,
• kifoza,
• kifoskolioza,
• ravna leđa

2. Deformiteti grudnog koša:

• ravne grudi,
• udubljene grudi,
• ispupčene grudi

3. Deformiteti nogu:

• „x” noge,
• „o” noge

4. Deformiteti stopala:

• ravna stopala,
• udubljena stopala,
• čukljevi

Noge

Harmonično, elegantno i koordinisano hodanje je privilegija zdravih stopala. Sa zdravim stopalima, po nekim statistikama, rađa se 98% populacije, a u kasnijem životnom dobu preko 80% dece ima problema sa stopalima.

Genetske predispozicije, nažalost, ne možemo birati, ali ih možemo ublažiti i donekle sanirati. Kao i kod deformiteta kičmenog stuba i ovde imamo uzročnika deformacija u lošim navikama. Odabir obuće i način na koji se nosi, kada, koju i kako obuću kupovati su, naizgled, jednostavna pitanja, ali ipak nije tako. Neadekvatna obuća bez anatomskog uloška, mekana peta, mali kalup i sl. uz povećanu gojaznost su među glavnim krivcima za pojavu deformiteta nogu.

Deformisana stopala uslovljavaju i mehaničke promene na stopalu, preveliko opterećenje prednjeg dela stopala, što opet prouzrokuje nove tegobe na višim segmentima tela. Bol u kolenima, kukovima i kičmenom stubu su realnost kod osoba sa deformitetima stopala.

Dobra cipela mora imati sledeće karakteristike:

• potpetica visine oko 2,5-3,5 cm (odnosi se na žensku obuću),
• da ima širinu stopala,
• izrađena od kože, jer koža održava svežinu stopala,
• da ima potplatu od kože, od pete do sredine da bude čvrsta, a do kraja savitljiva,
• peta da joj bude čvrsta i stabilna, da visina stražnjeg dela dopire do gležnja.

Cipela treba da je 10-12 mm duža od stopala kako bi se prsti nesmetano savijali i rasli.

Stopala male dece rastu u promenjivom ritmu :

• u dobu od 9-16 meseci, 1 broj svaka 2 meseca,
• u dobu do dve godine, 1 broj svaka 3 meseca,
• u dobu do tri godine, 1 broj svakih 4-6 meseci,
• u dobu preko tri godine, 1 broj svakih 6-8 meseci.

Stopalo deteta raste brzo i zbog toga roditelji moraju da prate promene u dužini nogu. Kada dete nosi tesnu cipelu dolazi do poremećaja rasta stopala, deformacije prstiju i bolnih upala zglobova. Dete ne koristi čitavu površinu prstiju za stajanje. Izbegavajući bolan kontakt prstiju sa krajem cipele, dete nožne prste grči i počinju problemi pravilnog formiranja stopala.

Deformiteti nogu

„X” noge – genua valga

„X” noge karakterišu priljubljena kolena i razdvojena stopala, koja su u pronaciji i pete u valgus položaju.

Zbog kolodijafiznog ugla (ugao između vrata i tela femura) proksimalnog kraja femura, tibija i femur nisu položeni u istom pravcu nego čine u kolenu lateralno otvoreni tupi ugao od 174°. Ako je taj ugao manji od 170°, tj. valgus položaj veći od 10°, nastaje genu valgum ili „X” noge.

Tri su stepena valgoziteta kolena:

I stepen

Ugao između kosti je manji od 15°, medijalni kolateralni ligament je neoštećen, blagi gubitak kosti.

II stepen

Ugao je 15⁰ – 25⁰, medijalni kolateralni ligament je rastegnut, umeren gubitak kosti.

III stepen

Ugao je veći od 25⁰, medijalni kolateralni ligament je rastegnut, umereni ili teži gubitak kosti.

Postoji više tipova „X” kolena:

• idiopatski tip – postoji od rođenja
• simptomatski tip – deformitet koji je posledica gojaznosti

Merenje valgoziteta se vrši pomoću santimetra tako što se meri razdaljina unutrašnjih gležnjeva, bimaleolarni razmak u stojećem položaju (normalna vrednost je ispod 5 cm).

U proces lečenje ovog deformiteta neophodno je uključiti ortopeda radi upotrebe specifičnih ortroza koje treba da, uz vežbe korektivne gimnastike, daju valjane rezultate.

Vežbe za korekciju „X” nogu

Za korekciju „X” nogu koristimo početni položaj u sedu, ležeći na leđima, stoju pored ripstola i hodu.

U početku korektivnog programa vežbanje započeti lakšim, jednostavnijim početnim položajima dok se ne stvori kvalitetan mišićni potencijal za teže vežbe.

„O” noge –genua vara

Genua vara je deformitet suprotan genu valgumu, jer devijacija nije ograničena samo na kolena, već su zahvaćeni i metafizni i dijafizni delovi femura i tibije. Povećanje dijafiznog ugla sa sobom povlači coxa valga, te kao posledicu imamo genua varum.

Dijagnoza se postavlja merenjem bikondilarnog razmaka u stojećem položaju, a po potrebi se pravi i RTG pregled.

„O” noge su lučno iskrivljene u potkolenici i natkolenici sa konveksitetom prema spolja i najčešće su oba ekstremiteta zahvaćena. Kosti potkolenice su rotirane medijalno.

U odnosu na vreme pojavljivanja deformiteta razlikuje se:

• infatilne „o” noge, 2 – 4. godine,
• juvenilne, 4 – 10. godine,
• adolescentne, od 11. godine života, pa naviše.

Korektivnom gimnastikom se jačaju unutrašnji rotatori, aduktori natkolenice i dorzifleksori stopala. Za korekciju „O” nogu koristimo početni položaj u stoju, sedu, ležeći na leđima, i hodu.

Deformiteti stopala

Problemi sa stopalima su, nažalost, veoma prisutni. U ovom delu, obradićemo samo tri najčešća deformiteta:

1. Ravno stopalo – Pes planus
2. Udubljeno stopalo – Pes cavus
3. Zakrivljenje palca – Hallus valgus

Ravno stopalo – pes planus

Spuštena stopala kod dece i adolescenata se smatraju jednom od najvažnijih predispozicija za pojavu statičkih problema i bolnih sindroma kičme i nogu kada odrastu.

Posmatrajući boso dete u frontalnoj i sagitalnoj ravni treba obratiti pažnju na:

• položaj stopala,
• Ahilovu tetivu,
• položaj čunaste kosti,
• izgled unutrašnjeg i spoljašnjeg gležnja,
• ivice stopala,
• polažaj prstiju i ukupan stav tela.

Kao i drugi obrađeni deformiteti i ravna stopala mogu biti, po svom nastanku, urođena i stečena.

Urođeno ravno stopalo prati otežan hod, narušena ravnoteža, brzo zamaranje i ubraja se u težak deformitet.

Stečeno ravno stopalo nastaje u toku razvoja. Može biti posledica povećane težine, labavosti zglobova ili hipotomije mišića.

Posledice ravnih stopala su primetne već i kod dece, a u kasnijoj dobi ti problemi postaju izraženiji i bolniji naročito kod nekih profesija (trgovac, frizer…). Bavljenje sportom je ograničeno jer zamor i bol ne dozvoljavaju dugo trčanje, skakanje i slične aktivnosti.

U dijagnostičkom pogledu treba razlikovati:

– Fleksibilno ravno stopalo

Spušteni svodovi stopala se pojavljuju kao posledica opterećenja telesnom težinom. Fleksibilno spušteno stopalo se može definisati kao stanje, kada pod opterećenjem stopalo dolazi u položaj pronacije uz valgus pete i abdukciju prednjeg dela stopala uz gubitak medijalnog uzdužnog svoda.

– Pravo ravno stopalo

Prati ga postojanje strukturalne anomalije sa valgusom pete i supinacijom prednjeg dela stopala. Ravno stopalo ukazuje na mogući rigidni oblik i to zbog srastanja tarzalnih kostiju, skraćenja ligamentarnog aparata kao i zglobnih čaura.

– Lažno ravno stopalo

Karakteristično je za decu do 18 meseci života, po nekim autorima i do treće godine zbog nakupljenog masnog tkiva u većoj količini na medijalnoj strani.

Stepen deformiteta se utvrđuje plantogramom i testom ekstenzije palca, a kod strukturalnih deformiteta i RTG- snimkom. Metodom plantografije se pouzdano može utvrditi stepen spuštenosti svoda stopala bez nekih velikih materijalnih ulaganja. Potrebna je metalna posuda 60×40 cm, visine oko 3 cm i u nju se stavi mastilom premazana višeslojna gaza. Na razmak od jednog iskoraka ispitanika, stavlja se papir A4 formata, na koje ispitanik staje nakon vlaženja nogu u posudi. Dobijena slika se naziva plantogram.

Dobro, pravilno razvijen svod stopala karakteriše :

• kruškasti oblik pete,
• prednji deo stopala spojen sa petom uskom spojnicom,
• uočljiv ugao na prelazu iz spojnice u prednji deo stopala,
• jasni otisci svih pet prstiju.

Vežbe za korekciju ravnih stopala

Program korektivnih vežbi za ravna stopala omogućava da se spreči dalji tok pogoršanja deformiteta. Upornim radom i dobrim programom vežbi uz saradnju sa roditeljima rezultati neće izostati. Adekvatna obuća i individualni ortokinetički uložci imaju veliku važnost u pravilnom tretmanu deformiteta stopala.

Sam program vežbi se radi sa ciljem jačanja kratkih i dugih fleksora stopala kao i supinatora stopala. Početni položaji koji se koriste su:

• PP u sedu sa savijenim i opruženim kolenima,
• PP stojeći pored ripstola ili na ripstolu licem prema ripstolu, – PP u hodu,
• PP sedeći u klupi, na stolici.

Udubljeno stopalo – pes cavus

Slabost mišića zadnje strane potkolenice u odnosu na prednju stranu pokolenice dovodi do poremećaja mišićnog balansa stopala. Plantarni svod stopala je visok zbog spuštanja, infleksije njegovog prednjeg dela i to uzrokuje pojavu ove izrazito dinamičke deformacije stopala.

Udubljenje stopala često povlači pojačanu fleksiju prstiju u interfalangealnom zglobu po tipu „čekićastih prstiju”, dok je zadnji deo stopala supiniran.

Javlja se bol u obliku metatarzalgije, kao i bolni žuljevi na tabanima. Hod je tvrd, neelastičan i ograničena je dorzalna fleksija. Umereno podignuta peta olakšava hod. Primenjuje se kineziterapija sa ciljem istezanja kontrahovane plantarne fascije i skraćenih plantarnih mišića. Prepisuje se ortopedska obuća po otisku. Operacioni zahvat je rešenje u slučaju velikih bolova.

U „Koraku” je evidentirano petnaest pacijenata sa udubljenim stopalom, svi su dečaci. Rade se intenzivne vežbe za stopala.

Zakrivljenje palca, čukljevi (Hallux – valgus)

Čukljevi su deformitet koji se definiše kao lateralna devijacija palca (palac skrenut ustranu), a koji za posledicu ima stvaranje buniona. Bunion – grčka reč bounion (repa) predstavlja koštano i hrskavičavo uvećanje na medijalnoj strani glave prve metatarzalne kosti, koje je često udruženo sa otokom medijalnih mekih tkiva i označava brojna akutna i hronična uvećanja prvog metatarzofalangealnog zgloba palca.

Stepen deformiteta može se podeliti u tri grupe:

• početni (blagi) deformitet, kod koga je hallux valgus ugao manji od 30⁰, a intermetatarzalni ugao manji od 13⁰ ,
• umereni (srednji) deformitet, kod koga je hallux valgus ugao manji od 40⁰, a intermetatarzalni manji od 20⁰,
• naglašeni (veliki) deformitet, kod koga je hallux valgus ugao veći od 40⁰, a intermetatarzalni veći od 20⁰.

Smatra se da 25-30% stanovništva ima čukljeve. Dva su uzročnika ovog deformiteta. Jedan je endogene prirode (nasleđena građa stopala), a drugi je egzogene prirode (nošenje neadekvatne obuće, dugo stajanje i hodanje po ravnom i tvrdom tlu). Hallux valgus se po pravilu javlja češće kod ženskih osoba koje nose neadekvatnu obuću (visoke štikle i uzane cipele), nego kod onih koji hodaju u ortopedskoj obući.

Hallux valgus je karakterističan po:

• valgusnom položaju palca,
• povećanim prvim intermetatarzalnim lukom,
• burzitisom u području medijalne strane prve metatarzalne kosti,
• unutrašnjoj rotaciji palca u izraženijem slučaju.

Izbočina (čukalj) sa unutrašnje strane metatarzofalangealnog zgloba palca ne predstavlja samo kozmetički nedostatak, već i mesto povećane bolne osetljivosti. Po pravilu prvi korak u lečenju čukljeva je promena obuće, uz savet da se izbegava obuća sa uskim prednjim delom i visokom petom. Nošenje komotne obuće, sa širokim prednjim delom od mekane kože, treba da bude pravilo, a ne slučajnost.

Pri početnoj devijaciji nose se ulošci s metatarzalnim povišenjem i rade se intenzivne vežbe za stopala. Kod težih slučajeva, operativni zahvat je neminovan. U novije vreme i kod nas su se pojavile dobro opremljene ortopedske radnje koje u ponudi imaju kvalitetne ortoze, kalem – uložak koji se stavlja između prstiju.

U „Koraku” su evidentirana 24 pacijenta sa čukljevima. Rade se intenzivno samo korektivne vežbe bez upotrebe ortoza.

Leđa

Deformiteti leđa

Lordoza – lordosis

Krivina kičmenog stuba posmatrana u sagitalnoj ravni u lumbalnom delu, sa konveksitetom napred, naziva se lordoza. Od fiziološke lordoze se razlikuje po tome što prelazi vrednost od 50 mm.

Imajući u vidu da lumbalna krivina određuje stav tela, koji je direktno odgovoran za nastajanje deformiteta kičmenog stuba, jasno je da korekcija svakog odstupanja u veličini lumbalne lordoze zauzima važno mesto u korektivnom radu. Lumbalni segment je najniži deo kičmenog stuba koji nosi teret trupa, te je njegov dinamički vertebralni segment (dva susedna pršljenska tela sa svim pratećim elementima) anatomski i biomehanički prilagođen za razne napore i trpljenja, kako tereta, tako i amortizacije delovanja sile gravitacije na ovaj deo kičmenog stuba.

Uz slabu trbušnu muskulaturu, ovaj deformitet prate i skraćeni opružači lumbalnog segmenta, a neelastičnost je povećana.

Neke karakteristike lordotičnog držanja tela:

• glava zabačena malo unazad u odnosu na vertikalu,
• izražena vratna lordoza,
• grudni koš ravan ili ispupčen,
• lumbalna fiziološka krivina izražena, veća od 50 mm,
• stomak mek, karlica pomerena napred i nadole,
• zglob kolena u pojačanoj ekstenziji, stopala deformisana.

Lordozu proveravamo jednostavnim testom ležeći na leđima sa savijenim nogama u zglobu kolena. Nemogućnost, da izometrijskom kontrakcijom fleksora zgloba kuka, vratimo inkliniranu karlicu do izravnjavanja lumbalnog dela sa podlogom, potvrđuje postojanje lordoze.

Vežbe za korekciju lordoze

U korektivnom programu za lordozu, Klub „Korak” akcenat daje na:

• istezanje skraćenih mišića, fleksora vrata, lumbalnih ekstenzora, mišića natkolenice i potkolenice kao i opružača zgloba kuka,
• jačanje oslabljene trbušne i grudne muskulature,
• voljnu i vizuelnu korekciju stava pred ogledalom i ležeći na leđima,
• vežbe disanja.

Kako lordozu najčešće prati i naglašena krivina u torakalnom delu – kifoza, treba biti oprezan kod izbora vežbi da ne bi došlo do narušavanja položaja drugog segmenta, tj. povećanja grudne krivine.

Skoliza – scoliosis

Lateralna krivina kičmenog stuba u frontalnoj ravni naziva se skolioza.

Skoliozu karakteriše potpuno ili delimično lateralno iskrivljenje kičme s rotacijom i torzijom pršljenova ili bez njih. U odnosu na postojanje ili nepostojanje, upravo tih odlika, rotacije i torzije pršljenova, skolioze se dele na :

• funkcionalne
• strukturalne skolioze.

Funkcionalne skolioze (scoliosis functionalis)

Osnovna odlika funkcionalnih skolioza je postojanje lateralne krivine kičmenog stuba bez rotacije pršljenova. Ona se kod testa prednjeg pretklona trupa može korigovati. (Adamsov test).

Desna torakalna skolioza

U ove skolioze spadaju i kompenzatorne skolioze nastale zbog poremećaja statičkih odnosa, najčešće zbog:

• skraćenja donjih ekstremiteta,
• deformacija kuka,
• kosog položaja karlice,
• stečenih loših navika; sedenja, stajanja i dr.
• smetnji vida, nošenja kose preko očiju,
• išijasa i akutnog reumatizama.

Funkcionalne skolioza obično ne progrediraju i ne postaju fiksne, strukturalne, pod uslovom da se na vreme uklone primarni uzroci.

U funkcionalne skolioze ubrajamo i skoliotično držanje tela.

Strukturalne skolioze (scoliosis structuralis)

Kod strukturalne skolioze dolazi do lateralnog krivljenja kičmenog stuba, rotacije i torzije pršljenova. Rotacija kičme znači okretanje oko jedne osovine, a pod torzijom se podrazumeva zavrtanje jednog dela korpusa (tela) pršljena prema drugom. Na konkavnom delu kičme korpus se klinasto deformiše, s vrhom klina upravljenim prema konkavitetu. Te su promene najjače izražene na vrhu, apeksu krivine, a smanjuju se prema prelazu jedne krivine u drugu – u, tzv. interferencionim tačkama.

leva i desna torakalna skolioza

Zadnji nastavci pršljenova (processus sp inosus) su upravljeni prema konkavnoj strani krivine, a poprečni nastavci (processustransversus), posebno u torakalnom delu, su izbočeni prema dorzalno, na strani konveksiteta.

Desna torakalna, primarna krivina

Leva lumbalna, sekundarna krivina

Izrazite promene se razvijaju na zglobovima sa rebrima: stvara se stražnja rebarna grba (gibus) na strani konveksiteta i manja prednja rebarna grba na strani konkaviteta krivine.

Podela skolioza

Strukturalne skolioze se dele prema Kobu na:

1. Miopatske (mišićna distrofija-dystrophia musculorum),
2. Neuropatske (poliomijelitis, neurofibromatoza…),
3. Osteopatske kongenitalne, torakogene nakon oboljenja toraksa,
4. Idiopatske, uzrok nepoznat.

Strukturalne skolioze su etiološki klasifikovane kao:

– urođene (kongenitalne)

– stečene (akvirirane) skolioze.

Najveću grupu akviriranih skolioza, kojima se bavimo, čine idiopatske skolioze kod kojih uzrok nastanka nije poznat. Čak oko 90% svih strukturalnih skolioza ubrajamo u idiopatske skolioze.

Za određivanje stepena iskrivljenja kičmenog stuba postoji više metoda ocenjivanja skolioza, a jedna od njih je metoda po Kobu koji razlikuje tri tipa skolioza:

• skolioze do 30⁰, lake ili skolioze I stepena,
• skolioze od 30⁰ do 50⁰, srednje ili skolioze II stepena,
• skolioze preko 50⁰, teške ili skolioze III stepena.

Skolioze do 20⁰ je moguće lečiti korektivnim vežbama, za skolioze od 30⁰ primenjuju se razne ortoze sa korektivnim vežbama, a skolioze preko 40⁰ obuhvataju se operativnim programom.

Profilaksa skolioze se sastoji u brizi za pravilan telesni razvoj deteta, posebno u najkritičnijim periodima odrastanja, tj. u dobi prvog uspravljanja, polaska u školu i u adolescenciji.

Sam cilj lečenja skolioze je:

• da se zaustavi progresija deformiteta,
• da se koriguje skoliotična krivina,
• da se održi postignuta korekcija deformiteta,
• da se izbegne operativno lečenje.

Veoma je važna saradnja roditelja, škole i zdravstvene institucije u samom korektivnom programu.

Podela idiopatskih skolioza, na osnovu vremena pojavljivanja, hronološka klasifikacija:

• Infantilne, od rođenja pa do 3. godine starosti,
• Juvenilne, od 4. godine do 10. godine,
• Adolescentne, od 10. godine do 17. godine.

Za infantilne idiopatske skolioze karakteristično je da se najčešće pojavljuju između 6. i 18. meseca života. Primarna krivina je u 90% slučajeva sinistrokonveksna i naglo progredira. U ređim slučajevima može ostati statička, tada se obično razvija dvostruka primarna krivina s boljom prognozom ili može potpuno nestati.

Juvenilne idiopatske skolioze obično progrediraju i dovode do težih deformiteta. Primarna krivina je češće konveksna prema desnoj strani.

Adolescentne idiopatske skolioze su češće kod devojčica, progrediraju u toku ubrzanog rasta.

Kifoza – kiphosis

Kao deformitet kičmenog stuba, kifoza je vrlo prisutna kod školske populacije i za sobom povlači niz drugih problema vezanih za funkcionisanje vitalnih organa, (mogući problemi sa disajnim i srčanim sistemom).

Ako, posmatrajući dete u sagitalnoj ravni, uočimo pojačanu krivinu kičmemog stuba, preko 40 stepeni, čiji je konveksitet (ispupčenost) okrenut prema unazad, govorimo o kifozi.

 

Test, vis na ripstolu: kifotično držanje tela

Pogrbljenost koja je najizraženija u grudno-leđnom segmentu lako je uočljiva i u tom delu se najčešće i ispoljava. Za biomehaniku grudne kifoze bitno je saznanje da zadnji elementi kičme (lukovi pršljenova sa nastavcima) podnose tenzijske sile, pa se ponašaju kao suspenzijski aparat, dok se prednji elementi kičme (sve strukture ispred zadnjeg longitudinalnog ligamenta) nalaze pod kompresijom i potporni su stub grudne kičme. Biomehanički, najneotporniji (najvulnerabilniji) je vrh torakalne kifoze gde najjače i deluju faktori koji pojačavaju fleksiju (gravitacija).

Kifoza se često javlja u kombinaciji sa lordozom, jer odstupanje u jednom segmentu uglavnom povlači sa sobom i odstupanje u drugom segmentu.

Karakteristike kifotičnog držanja tela su:

• glava je savijena unapred ispred linije vertikale,
• ramena uzana i povijena,
• uvučen grudni koš,
• lopatice su istaknutije i odvojene od kičmenog stuba,
• trbušni mišići su atonični, stomak malo ispupčen,
• naglašena lumbalna lordoza,
• prednji nagib karlice,
• kolena blago flektirana,
• stopala najčešće deformisana.

Kao razlog nastanka kifoze neki autori, kao Hauberg, navode tri bitna momenta:

• insuficijencija leđnih mišića,
• refleksni mišićni spazam kod bolova u području kičme, koji izaziva kifotično držanje tela radi smanjenja bola,
• promene na telu i ligamentima pršljena koje uzrokuje sniženje njihovog prednjeg dela.

Od stečenih uzroka nastanka kifoze treba izdvojiti rahitis, razne povrede u predelu kičmenog stuba, hronične bolove u leđima, tumore i dr. Najčešće su promene koje nastaju na slabostima ligamentarno-mišićnog aparata u uslovima nepravilnog telesnog razvoja i to u periodu najjačeg rasta.

Vežbe za korekciju kifoze

Sam program za korekciju kifoze je usmeren na vežbe istezanja, jačanje i toniziranje oslabljenih mišića leđa. (ekscentrične vežbe za grudne mišiće a koncentrične za rameno- -lopatičnu regiju). U zavisnosti od veličine konveksiteta krivine kičmenog stuba, elastičnosti, snage mišića, te starosti deteta biraju se i najoptimalniji početni položaji za rad. Program se realizuje kroz:

Vežbe istezanja

• istezanje mišića prednjeg zida grudnog koša,
• istezanje kičme po uzdužnoj osovini,
• istezanje mišića zadnje lože natkolenice.

Vežbe jačanja

• mišića ekstenzora torakalne kičme,
• mišića prednje strane grudnog koša,
• jačanje trbušne muskulature.

Vežbe disanja

Grudi

Deformiteti grudnog koša

Ni grudni koš u fazi rasta i razvoja nije pošteđen konstitucionalnih, funkcionalnih pa i estetskih problema. Posmatrajući dete s prednje strane mogu se uočiti sledeći deformiteti:

• Ravne grudi (pectus planum)
• Ispupčene grudi (pectus carrinatum)
• Udubljene grudi (pectus excavatum)

Ravne grudi – pectus planum

Deformitet koji na prvi pogled ne predstavlja veliku smetnju, koji karakteriše malo odstupanje od pravilno razvijenog grudnog koša, ne treba prepustiti samom sebi. Nedostatak fiziološkog ispupčenja grudnog koša, uz estetsku, ima i funkcionalnu manjkavost, koja se ogleda kod disanja, loše pokretljivosti grudnog koša i slabe razvijenosti disajne muskulature. Takva osoba je obično u celini hipotrofična. Korektivna gimnastika svojim vežbama razvija čitavu muskulaturu, a posebno mišiće grudnog koša, i uz primenu vežbi disanja  omogućava i povećanje ukupne funkcionalnosti organizma.

Vežbe za korekciju ravnih grudi

Izbor vežbi i rekvizita je veliki i njihova upotreba zavisi od mogućnosti vežbača i kreativnosti samog terapeuta, nastavnika ili trenera. Koristeći razne početne položaje treba pronaći najefikasnije vežbe koje će odgovarati individualnim potrebama samog polaznika.

Ispupčene grudi – pectus carrinatum

U narodu je ovaj deformitet poznat kao “ kokošije grudi “. Najčešći uzročnik  je nasledni faktor. Grudi su spljoštene a grudna kost je svojim donjim delom  podignuta unapred i nagore što negativno utiče na elastičnost grudnog koša, te remeti pravilno funkcionisanje unutrašnjih organa. Kao posledica poremećaja metebolizma kalcijuma, koštani sistem se slabije razvija i dolazi do deformiteta.

Uz vežbe disanja, jačanja mišića grudnog koša, ramenog pojasa, trbuha kao i kompletne muskulature, korektivno plivanje je sastavni deo programa za lečenje.

Uz korektivne vežbe, ako postoji mogućnost korištenja bazena, prsno plivanje je dobra dopuna za uspešnu korekciju deformiteta.

Vežbe za korekciju ispupčenih grudi

Program vežbi u pp ležeći na leđima i sedu, sa otporom gume, ima za  cilj jačanje kompletne prednje strane   grudnog koša i trbušnih mišića.

„Korak” je razvio svoj program vežbi otpora sa gumom koji daje odlične rezultate u korektivnom radu.

Udubljene grudi – pectus excavatum

Za razliku od ispupčenih grudi, gde se grudna kost svojim donjim delom podiže napred i nagore, kod izdubljenih grudi u donjem delu grudne kosti se nalazi udubljenje. Grudni koš je spljošten, širok, zdepast i udubljenje  koje se formira u predelu, takozvanog, mačnog nastavka može biti kao čovečija pesnica.

Probleme sa dubokim udisajima, zbog pripoja dijafragme na mačnom nastavku grudne kosti, prate i srčano-sudovni problemi zbog kompresije na sam srčani mišić. Uz nasledni faktor i rahitis, kao uzrok nastanka, deformitet može biti i stečen (kao posledica stalnog pritiska na grudnu kost u fazi razvoja).

Vežbe za korekciju udubljenih grudi

Samo lečenje udubljenih grudi je dugotrajan proces u kome se forsira snažan izdisaj. Odabir početnog položaja je od velike važnosti kako bi se sprečilo dalje uvlačenje grudnog koša.

U „Koraku”  je do sada evidentirano 6 slučajeva ovakvog deformiteta, od toga su četiri dečaka i dve devojčice. Najteži slučaj je jednog dečaka, kome je bila preporučena operacija i posle upornog i kontinuiranog korektivog vežbanja dospeo je u fazu stabilizacije deformiteta i operacija nije izvršena!

Vežbe istezanja

Primer vežbi istezanja preuzet iz knjige „Gledaj kako rastem”,autora Ljubomira Stankića

 

Početni položaj u sedu

Početni položaj ležeći na leđima

Kompletan program vežbi istezanja (preko sto vežbi u svim početnim položajima) može se naći u gorenavedenoj knjizi.

Vežbe za korekciju lordoze

Vežbe za korekciju lordoze su preuzete iz knjige „Gledaj kako rastem”, autora Ljubomira Stankića

Početni položaj četveronožni

Početni položaj ležeći na leđima

Ovo su samo neki primeri vežbi za korekciju lordoze, a kompletan program korektivnih vežbi se može naći u gorenavedonoj knjizi.